Prvoslav Karanović Blog

Maja je stigla, novim Mercedesom koji se proizvodi u Kragujevcu na aerodrom „Nikola Tesla“, gde su je čekale kolege i drugari na novom terminalu Aeroflota. U međuvremenu dok je Maja putovala do aerodroma pila je novi, ujedno i izvozni proizvod za Ukrajinu -„Knjaz Vlade“ iz Arandjelovca, pa joj se silno piškilo.

Jovan je rudarski radnik i otac troje dece. Njegova supruga Mara radi u malenoj privatnoj piljari. Svako jutro, od ponedeljka do petka, miriše na buđenje u njihovoj vili jutarnja kafa uz doručak koji se sastoji od ceđenih pomorandži, tosta i još malo zdrave hrane. Kafu i doručak, na donjem spratu gde je kuhinja, sprema punija i dobrodušna kuvarica Ana, a batler Milan sve to ponese na peti sprat.

Milan prolazi kroz drugi, treći, i četvrti sprat izuzetno tiho. Zato sto na svakom spratu spava po jedno dete. Oni su studenti, do kasno tulumare ili uče, pa im je potreban jutarnji mir. Batler spusti doručak na kristalnom poslužavniku na kojem se nalazi Jovanov i Marin omiljeni srebrni pribor za jelo. Kupili su ga predhodne godine na letovanju u Dubaju. Pribor ih podseća na divnih petnaest dana u Šarm el Šeiku.

U prizemlju kuće gde je i garaža, dva vozača zagrevaju sve automobile, a ima ih desetak, za svaki slučaj ne znajući za koji će se odlučiti Mara, a još manje Jovan. Jovan se tog jutra osećao metalik sivo i seo je u takav automobil, dok Mara smatra da je danas moderna bela boja koja se stapa sa snegom koji je sinoć padao. Vozači su ih odvezli na svoja radna mesta.

Jovana je jako nerviralo sto je svake nedelje pre odlaska u rudarsko okno morao da oblači novu HTZ opremu, a svaki mesec je dobijao novi unikatni pijuk prilagođen njegovim radničkim rukama, dok Mari na poslu ništa nije smetalo. Baš tog dana, pred kraj radnog vremena, vrednom rudaru je šef smene uručio depešu.

Radničke ruke su otvorile koverat, a na papiru je pisalo da je svo troje njegove dece uhapšeno.

Najstarije zbog davanja mita, ono srednje zbog organizovanog kriminala, a najmlađe su teretili za mobing. Najmlađi, koji je i prvi uhapšen. Tog jutra ga je probudio batler Milan. Sapleo se na gornjem spratu, polomio kristalni poslužavnik i probudio najmlađeg Stevana.

Nedovoljno ispavani Stevan ustao je iz kreveta i neprikladnim tonom upitao je batlera, „jesi li ti lud čoveče“? Uvređeni batler pozvao je policiju, koja se istog trenutka stvorila u vili sa još dve socijalne radnice, psihologom i psihijatrom. Nakon davanja iskaza odveli su Stevana u novootvorenu socijalnu ustanovu, a kasnije u policijsku stanicu.

Ono najstarije dete, Maja, tog jutra trebalo je da krene na apsolventsku ekskurziju na Maldive. Otac je za trošak ostavio četiri novčanice u apoenima od petsto evra, a majka kao i svaka majka ostavila ispod šustikle još dodatnu novčanicu od petsto, i dve od sto evra, „za ne daj Bože, nek’ dete ima“. Tu situ je ionako dobila od besplatnih akcija.

Elem, Maja je stigla, novim Mercedesom koji se proizvodi u Kragujevcu, na aerodrom „Nikola Tesla“, gde su je čekale kolege i drugari na novom terminalu Aeroflota. U međuvremenu dok je Maja putovala do aerodroma pila je novi, ujedno i izvozni proizvod za Ukrajinu, iz Arandjelovca -„Knjaz Vlade“, pa joj se silno piškilo. Otrčala je do novoizgrađenog luksuznog javnog WC-a. Tu sa leve strane terminala presrela je baka sa fiskalnom kasom koja ovu uslugu naplaćuje deset dinara.

Maja je imala samo one novčanice –evre, i osam dinara koji su joj ostali viška dok je sinoć kupovala papirne maramice. Tih osam dinara spustila je pored fiskalne kase i utrčala u WC. Kad je izašla, ispred je čekala policija i specijalna policija sa finansijskim inspektorom i nekoliko ljudi iz jednog od jedanaest službi koje se bave suzbijanjem korupcije.

Baka je razumela da joj je Maja dala mito pa je obavestila policiju i lično je Ministar policije poslao najbolji tim da se korupcija saseče u korenu. Maja je po hitnom postupku odvedena u Specijalni sud, gde joj je na licu mesta izrečena presuda.

Sve novine su zbog ovog slučaja objavile da se iskorenjena korupcija u Srbiji vraća na velika vrata, i da je to sud efikasno rešio. Oca i majku je najviše potresala njena slika na svim kanalima.

Ovaj koji je uhapšen za organizovani kriminal prošao je mnogo gore od Stevana, i zaradio je duplo više robije, čak i od Maje. On je tog jutra spakovao u torbu izdašni sendvič sa kulenom i budimskom salamom. Kuvarica Ana ga je lepo upozorila da ne sme da nosi sendvič na fakultet zato što ima tamo besplatan obrok, i da je lepo rečeno, da je školstvo besplatno pa je samim tim i bilo kakvo plaćanje bilo čega strogo kažnjivo, a naročito plaćanje hrane.

Ivan tog jutra nije otišao na Ahitektonski fakultet, već je otišao drugaru iz Čačka da pomogne u renoviranju enterijera socijalnog stana. Te zgrade bile su sablasno prazne, zato što u njima niko nije hteo da stanuje. Jedan od razloga je bio sramota, a drugi zbog manjka prostora. Veljku iz Čačka izgoreo je taj socijalni stan.

Sreća je što su vatrogasci tada stigli na vreme, inače, u stanu je bio instaliran gas koji je priključen na Južni tok. Da ova vatra nije na vreme ugašena eksplodirao bi Južni tok koji je povezan na Beli tok i Nabuko. Posledice bi bile nesagledive, utoliko veće zbog blizine stana na čvorištu Beogradske obilaznice, Koridora deset i autoputa Horgoš-Požega.

Suvišno je pričati da su drugari uhapšeni zbog rada na crno.

Inspekcija za rad, uz pomoć policije, uhapsila je ovu organizovanu grupu. Veljko Čacanin stavljen je na belu listu crnih stanova.

Stari Jovan to nije mogao da podnese. Stavio je pasoš u džep i otišao za Norvešku -makar tamo crkao od gladi, zakleo sa, da se nikad više neće vratiti u zemlju u kojoj se sva predizborna obećanja ispunjavaju.